Roderik Gordon je rođen u Londonu, gde je i odrastao. Kratko je boravio u internatu, iz kog je izašao relativno normalan. Zatim je pohađao koledž u Londonu, gde je provodio duga popodneva sa svojim kolegama po raznim studentskim barovima. To ga je dobro obučilo za njegov sledeći posao u korporativnim finansijama u jednoj savremenoj investicionoj banci, koja je, ko zna zašto, odlučila da ga otpusti 2001. godine.

Među njegovim precima može se nabrojati dosta pisaca, kao što su R. D. Blekmor, baštovan u jednom vrtu u Tedingtonu, koji je napisao Lornu Dun, Elizabet Ouk Gordon, autor dela Praistorijski London – njegovi brežuljci i krugovi, kao i, ne najmanje važni, dva paleontologa i proslavljena ekscentrika Viljem i Frenk Baklend (što verovatno mnogo toga objašnjava). Nedavno se sa porodicom preselio u Norfolk, mada odjuri u Big Smouk kad god mu se ukaže prilika.

Brajan Vilijams je detinjstvo proveo u Africi i sedamdesetih godina 20. veka se, sa porodicom, preselio u Liverpul. Pošto je u pubertetu popustio u svoje tri glavne strasti – amaterski boks, eksperimentalna umetnost i auto-trke – ranih osamdesetih je pohađao školu lepih umetnosti „Slejd”, gde je bizarno zaslužio da ga razlikuju kao pripadnika „dinamične grupe glumaca”. Jednom prilikom je morao da pozove vatrogasnu brigadu, pošto je prerano doneo zaključak o jednoj od mnogih zapaljivih instalacija, i tada ga je profesor ser Lorens Gouving posavetovao da posmatra ovu svoju intervenciju kao „deo pozorišnog komada”. Kada je diplomirao, nastavio je da snima sopstvene filmove i glumio je i/ili radio kao umetnički direktor u velikom broju britanskih produkcenskih projekata, što uključuje projekte koje su radili Aleks Koks i Čarli Higson. Trenutno živi sa svojim nevidljivim psom u najdubljem delu Heknija.